Istina o drveću

Čovek koristi drveće kao gorivo još od začetaka civilizacije, a DS Smith zna koliko je drveće važno – i kao deo našeg lanca snabdevanja za ambalažu i kao jedna od ključnih komponenti u prirodnom okruženju koja omogućuje eliminisanje ugljen-dioksida iz atmosfere.

Iskren razgovor

Međutim, nećemo se pretvarati da se drveće ne seče zbog proizvodnje ambalaže – naravno da se seče i da industrija recikliranog papira to mora da reši. Dok poslednjih godina beležimo značajna poboljšanja u radu industrije ambalaže na održivom razvoju, jasno je da još uvek ima mnogo toga što možemo da uradimo. Sada je važno da nedvosmisleno kažemo odakle naše drveće dolazi i kako kontrolišemo svoj uticaj na životnu sredinu. Vreme je da branša o ovome govori otvoreno.

Postoji napredak

Kompanije iz svih sektora i svih veličina sada postaju sve svesnije svog ugljeničnog otiska i u tom kontekstu počinju da preispituju čitav lanac snabdevanja da bi razumele potencijalni uticaj na šume na planeti. Svi se sećamo uzbuđenja i značaja saopštenja Foruma o robi široke potrošnje (CGF, eng. Consumer Goods Forum) iz 2010. o tome da se 400 i više članova obavezuje na postizanje nultog neto krčenja šuma do 2020. godine. I napredak je ostvaren. U kompaniji DS Smith novi papir od vlakana i nerecikliranog papira dobija se iz šuma sa održivim upravljanjem, u kojima broj zasađenih stabala makar nadoknađuje rezultat seče.  Zapravo u Evropi je površina koju pokrivaju šume porasla za 17 miliona hektara u poslednjih 20 godina, a svake godine 33% više stabala poraste nego što se poseče. To znači da smo tehnički u Evropi već postigli nultu seču šuma.

Osim toga, istraživanja iz Sjedinjenih Država pokazuju da je u Zapadnim zemljama vrhunac seče šuma dostignut i da se šumski pokrivač povećava. U Francuskoj, na primer, šumski pokrivač je dostigao najnižu tačku početkom devetnaestog veka, ali se od tada vratio na nivo koji je poslednji put zabeležen u Srednjem veku; još jedan primer iz SAD – šume u Konetikatu su se proširile sa 29% 1860. godine na 60% 2002.

Zajedno doprinosimo postizanju nultog neto krčenja šuma, na globalnom nivou

Brendovi i trgovinske mreže sa kojima sarađujemo suočavaju se sa izazovima koje pred njih postavljaju kupci i zato nam postavljaju pitanja o sledljivosti i transparentnosti naših operacija.

Imamo priliku da pokažemo naša dostignuća u oblasti održivosti do danas i da podelimo sa drugima sjajne rezultate koje postižemo u postizanju minimalnog uticaja na životnu sredinu. U budućnosti bismo voleli da vidimo nove poglavlje u oblasti upravljanja šumama, koje su na kraju krajeva prvobitna obnovljiva energija.

Podrazumeva se da mi nismo jedini koje ovaj problem brine. Na primer, 2016. godine parlament Norveške je doneo odluku da pravilnik o javnim nabavkama vlasti potpuno isključuje krčenje šuma. Pravo je osveženje videti da o ovome razgovaraju vlade sa svojim biračima i organizacije sa svojim kupcima.

Obezbeđujemo budućnost šuma

Pravu održivost postići ćemo ako živimo u skladu sa svojim mogućnostima uz pravilno i štedljivo korišćenje resursa u skladu sa našim potrebama i prihvaćenim naučnim granicama i vodeći računa o tome da ne narušimo sposobnost ovih resursa da se obnove. Moramo da rešavamo svoje probleme na inovativne načine.

Svi smo veoma svesni potrebe da zaštitimo prirodne resurse i upravljamo njima. Drveće je najdragoceniji izvor obnovljive energije i takođe je veliki upijač ugljen-dioksida, jer svako stablo godišnje smanji količinu ugljen-dioksida u vazduhu za približno pola kilograma. Ipak, ne smemo da zaboravimo da je sečenje stabala u redu ako preduzimamo sve što je u našoj moći da obezbedimo budućnost šuma iz kojih potiču.

Kao delatnost, moramo iskreno da govorimo o ovom izazovu i da proaktivno doprinosimo upravljanju evropskim šumama zarad životne sredine. Zdravo drveće i šume se tiču svih nas. Zadatak da svaka kompanija postigne nulto neto krčenje šuma je postavljen hrabro, ali u pravom trenutku.